Da li su amalgamske plombe štetne?
Amalgam je materijal koji se koristi skoro vek i po u nepromenjenom sastavu. Govoreći o nedostatcima amalgama najčešće navodimo loše estetske osobine ovog materijala, njegov nepovoljan hemijski sastav za organizam, jer sadrži živu. Medjutim ovaj materijal se i danas ponegde primenjuje zbog svoje tvrdoće i otpornosti iako za to više nema potrebe.
Estetika, funkcija materijala i njegov "prijateljski" odnos sa okolnim tkivima su preko potrebni i podjednako se podrazumevaju u modernoj stomatologiji. Više nema potrebe za metalno-sivo-crnim osmesima. Nove generacije kompozitnih i keramičkih materijala potpuno zadovoljavaju sve estetske, mehaničke standarde kao i standarde biokompatibilnosti.
Dakle, kompozitne plombe za manje defekte i keramički inleji/onleji za veće, su već duže vreme zlatni standard i pravi izbor sa sjajnim rezultatima.
Da li su amalgamske plombe štetne?
Kada govorimo o štetnosti amalgamskih plombi obično mislimo na toksičnost žive koju ovaj materijal sadrži. Tačno je da je sadrži i tačno je da je živa toksična, ali se ona u amalgamu nalazi u vezanom stanju pa teoretski ne predstavlja problem. E sada, da li se vremenom, i koliko, ipak oslobadja minimalna količina elementarne žive, stvar je diskusije. U svakom slučaju činjenica je da većina populacije dugi niz godina nosi poneku amalgamsku plombu bez posledica, i činjenica je da amalgam ima dobre mehaničke osobine. Ali takodje je činjenica da u 21. veku nema potrebe za metalno sivim osmesima jer postoje fantastični visoko estetski materijali koji nisu samo alternativa amalgamu već su ga opravdano potpuno potisnuli i zamenili.
Da li je štetno izbeliti zube?
Beljenje zuba apsolutno nije štetno ukoliko se radi sa kvalitetnim preparatima na pravilan način i naravno od strane stomatologa u stomatološkoj praksi. Ukoliko shvatite mehanizam beljenja, biće Vam potpuno jasno zašto je to tako. "Trik" je naravno u hemiji. Svi preparati za beljenje su po hemijskom sastavu ili vodonik peroksid ili karbamid peroksid. Kada ovo jedinjenje dodje u kontakt sa gledji zuba i aktivira se, (bilo laserom, bilo specijalnom lampom ili prostim mešanjem), prolazi u dublji sloj zuba gde se razloži na kiseonik, i vodu. I voda i kiseonik su netoksični, kao što znamo. Voda ispari a kiseonik procesima oksidacije izbeli zube.
Ono što je važno da se zna je da rezultat nije večan već se stara boja počne vraćati nakon godinu dana. Tada se postupak, iako znatno pojednostavljen, ponavlja.
Tajne više nema, boju birate sami.
Zašto zubni implanti
Zubni implanti nadoknađuju korenove nedostajućih zuba. Ugradjuju se u kost i mogu na sebi nositi najčešće keramičke krunice, ali i druge elemente (magnete, atečmene…) koji pomažu u rešavanju nekih protetskih problema u ustima kao što su stabilizacija pokretnog protetskog rada (proteze).
Implanti su zato ogroman skok u poboljšanju kvaliteta života pacijenata!
Da li su viniri dobro estetsko rešenje i u kojim slučajevima?
Viniri su tanke keramičke pločice debljine od 0,5-0,75 m koje se fiksiraju na površine prednji zuba i vidljive su pri osmehu. Njima možemo korigovati ili potpuno izmeniti oblik, veličinu, boju i poziciju prednjih zuba da bismo dobili idealni osmeh. Prednost ovakvog rešenja je što se zaista radi o minimalno invazivnoj tehnici, tj. minimum zuba brusi (do 0,7 mm i to samo na prednjij površini), a estetski rezultati su fantastični.
Ipak ono što je prednost vinira ujedno se može smatrati i manom u smislu manje mehaničke otpornosti u odnosu na pune krunice, s obzirom da su fiksirani samo preko jedne površine zuba. Zato i kažemo da viniri nisu protetska već samo estetska nadoknada. Ipak uz minimalnu dozu pažnje to je potpuno, estetski i dugotrajno rešenje.
